Izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 68/15, u daljem tekstu: Zakon) pojam aktivno legitimisanog lica za podnošenje zahteva za zaštitu prava sada je u znatnoj meri izmenjen. Do stvarnog uticaja navedene izmene u konceptu aktivne legitmacije dolazi kod podnošenja zahteva za zaštitu prava nakon isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno nakon sprovedenog postupka otvaranja ponuda, kao i  donetih odluka kojima je okončana stručna ocena ponuda. U osnovi, suštinsko pitanje se odnosi na to da li se aktivna legitimacija vezuje za činjenicu da je podnosilac zahteva i podneo prihvatljivu ponudu, tj. da li ima interes da mu ugovor bude dodeljen (što znači da trećerangirani ponuđač nema pravo da ospori  prvorangiranog ponuđača ako ne ospori i drugorangiranog ponuđača). 

Izmenjenim članom 148.stavom 1. Zakona, bitno su ugrožena osnovna načela na kojima se temelji postupak javne nabavke. Pod velom (izgovorom) zaustavljanja prakse podnošenja “praznih” ponuda od strane određenih podnosilaca kako bi se stekla aktivna legitimacija i zaustavile aktivnosti naručioca, koncept aktivne legitimacije je sužen u smislu da postoji mogućnost da se ugovor dodeli ponuđaču čija je ponuda neprihvatljiva, a Republičkoj komisiji je dato diskreciono pravo da između više neprihvatljivih ponuđača odlučuje o tome ko je prihvatljiv?!

Na osnovu navedenog, ponuđači su se našli u paradoksalnoj situaciji – umesto da se ovim članom ispoštuju opšta načela javnih nabavki, ograničeno je njihovo pravo na podnošenje zahteva za zaštitu prava i osporavanje postupka javne nabavke. Naime, u situacijama kada je izabrana ponuda ponuđača koja ima iste nedostatke kao i ponuda podnosioca zahteva za zaštitu prava koja je odbijena kao neprihvatljiva, podnosilac zahteva za zaštitu prava nema aktivnu legitimaciju za podnošenje zahteva za zaštitu prava i ako je grubo prekršeno načelo jednakosti ponuđača i izabrana ponuda ponuđača sa istim nedostacima koju naručilac namerno ili nenamerno nije hteo da odbije kao neprihvatljivu. Dakle, ponuđač koji ne osporava prihvatljivost svoje ponude, a osporava zakonitost sprovedenog postupka javne nabavke i ponude svih ponuđača, pored privatnog interesa, štiti i javni interes, jer srečava zaključenje ugovora koji je protivan prinudnim  propisima i javnom poretku. Na taj način je uskraćeno pravo zaštite licima  koja ne trpe direktnu štetu a koja bi da štite javni interes, jer naručioci koji  sprovode postupke Javne nabavke obavljaju delatnost od javnog interesa, a sredstva dobijaju iz budžeta Republike Srbije.