Zakon o inspekcijskom nadzoru stupio je na snagu 29. aprila 2015. godine, a primenjuje se istekom roka od 12 meseci od dana stupanja na snagu, odnosno od 30. aprila 2016. godine.

Iako zakon daje ovlašćenja inspektoru da prilikom inspekcijskog nadzora izriče određene mere, uloga inspekcija pre svega treba da bude preventivna, a ne usmerena na kažnjavanje privrednih subjekata, dok se represivne upravne mere i radnje preduzimaju samo kada se preventivnom merom ne može obezbediti postizanje cilja inspekcijskog nadzora.

Sadržina i priroda poslova, ovlašćenja i dužnosti inspekcije određeni su i omeđeni njenim delokrugom, sadržinom i prirodom oblasti nadzora. Inspekcija prikuplja podatke i prati i analizira stanje u oblasti inspekcijskog nadzora koja je u njenom delokrugu, i dužna je da postupa i po pojedinačnim zakonima iz oblasti koju kontroliše. U postupku vršenja inspekcijskog nadzora Više »

Uprava za javne nabavke, kao državni organ na čiji se rad i organizaciju primenjuju propisi o državnoj upravi, shodno članu 136. Zakona o javnim nabavkama obavlja brojne stručne poslove, u okviru svoje nadležnosti prvenstveno vrši nadzor nad primenom Zakona o javnim nabavkama. Prilikom vršenja nadzora Uprava je ta koja definiše rokove u kojima su naručioci i ponuđači dužni da dostave odgovarajuće podneske i informacije, a nasup rot tome njen rad i poštovanje rokova podleže nadzoru Vlade što je definisano u okviru Zakona o državnoj upravi. Odredbe Zakona o državnoj upravi obavezuju Upravu za javne nabavke da tumači primenu propisa iz njegovog delokruga. Shodno tome, dužna je kao organ državne uprave da u roku od 30 dana fizičkim ili pravnim licima da mišljenje o primeni određenih odredaba zakona i drugih opštih akata ( član 80. stav 1. i 2. Zakon o državnoj upravi). Ukoliko postoje pritužbe na rad Uprave Više »

Cilj ove zakonske odredbe jeste sprečavanje pojedinih ponuđača da ostvare prednost priikom pripremanja i podnošenja ponuda u odnosu na ostala zainteresovana lica, kao i očuvanje integriteta  postupka javne nabavke obezbeđivanjem poštovanja načela jednakosti i konkurencije među ponuđačima.

Članom 23. ZJN propisano je da lice koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova, i sa njim povezano lice ne može nastupati kao ponuđač ili kao podizvođač ponuđača, niti može sarađivati sa ponuđačima ili podizvođačima prilikom pripremanja ponude. U tom slučaju naručilac je dužan da odbije ponudu i da bez odlaganja obavesti nadležne državne organe.

Povreda integriteta postupka ne postoji ako ponudu podnese lice koje je učestvovalo u izradi projektne dokumentacije, Više »