Novi Zakon o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016) počinje da se primenjuje 1. juna 2017. godine i donosi značajne novine.

Zakon o opštem upravnom postupku je osnovni zakon koji se primenjuje u postupanju u svim upravnim stvarima, s tim da se pojedina pitanja upravnog postupka mogu posebnim zakonom urediti samo ako je to u pojedinim upravnim oblastima neophodno ( na pr. Zakon o javnim nabavkama i dr.)

Najznačajnije novine koje donosi zakon:

-          Načelo srazmernosti čija suština je u tome da organ primenjuje mere koje su povoljnije za stranku. Svako ograničavanje prava i pravnih interesa stranke mora da bude srazmerno tj. najmanje moguće, a da se njime postiže zakonska svrha.

-          Načelo delotvornosti i ekonomičnosti postupka oslobađa stranku dužnosti pribavljanja podataka o kojima službene evidencije vode organi javne vlasti. Organ može od stranke da zahteva samo one podatke koju su neophodni za njenu identifikaciju.

-          Načela pristupa informacijama i zaštita podataka je novo načelo i omogućava pristup informacijama o kojima javnost ima pravo da zna i zaštite tajnih i ličnih podataka, u skladu sa zakonom.

U delu Zakona koji se odnosi na upravno postupanje definisan je pojam upravnog akta.  Propisani su i novi pojmovi , garantni akt koji je određen kao pisani akt kojim se pisani organ obavezuje da na odgovarajući zahtev stranke, donese upravni akt određene sadržine. Donosi se kada je to propisano posebnim zakonom i pod uslovom da je stranka podnela zahtev za njegovo donošenje.  Garantni akt nije novina u pravnom sistemu Republike Srbije jer je definisan u Carinskom zakonu, Zakonu o državljanstvu RS i drugim zakonima. Upravni ugovor je nova kategorija koji zaključuju organ i stranka u slučajevima predviđenim zakonom, kojim se stvara, menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari.  Pružanje javnih usluga je uvedeno sa ciljem da se obezbedi uredno i kvalitetno ostvarivanje prava i pravnih interesa korisnika javnih usluga.

U delu osnovna pravila upravnog postupka bitna novina je jedinstveno upravno mesto kojim se obezbeđuje stranci da umesto obraćanja većem broju organa ili vođenje više postupaka, dobije sve relevantne informaciju, podnese jedan zahtev, komunicira sa jednim organom.

Opštenje organa i stranaka se po novom Zakonu može obavljati i elektronskim putem, koje podrazumeva da se stranka prethodno saglasila sa ovim vidom komunikacije. Obaveštenje predstavlja novi koncept upravnog postupanja koji pored opštih pravila o obaveštenju obuhvata i obaveštenje elektronskim putem, putem pošte i dostavljanjem. 

Kao novi način dostavljanja Zakon propisuje javno dostavljanje koje podrazumeva objavljivanje pismena na veb stranici i oglasnoj tabli organa, kao u službenom glasilu, dnevnim novinama ili na drugi način. Još jedna novina vezana za dostavljanje je dostavnica koja može biti i u elektronskom obliku.

U delu Zakona koji reguliše pokretanje postupka i zahteve stranke važne novine jesu te da se postupak koji se pokreće po zahtevu stranke, smatra pokrenutim kada organ primi zahtev stranke. U zakonu su na jednom mestu predviđeni slučajevi kada organ zahtev stranke odbacuje i to rešenjem a ne zaključkom.  Novim Zakonom institut poravnanja je regulisan tako što se na osnovu postignutog  poravnanja donosi rešenje, a ne zaključak. U delu odluka koje donosi organ novi Zakonom u celini menja koncept zaključka i rešenja. Po prvi put su propisani razlozi i slučajevi u kojima organ donosi rešenje o prekidu ili obustavi postupka.

Zakonom je razrađeno načelo delotvornosti i ekonomičnosti postupka kroz obavezu organa da utvrđuju činjenice i prikupljaju dokaze. Zakonom je predviđena obaveza organa koji vodi postupak da po službenoj dužnosti vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vode službene evidencije, kao i da hitno zatraži podatke od drugog organa, a drugi organ kao zamoljeni organ dužan je da besplatno uputi podatke u roku od 15 dana.  Propisana je obaveza da se razmena podataka iz službenih evidencija vrši besplatno.

U postupku donošenja rešenje i zaključka, novina se ogleda u tome što se rešenjem ne odlučuje samo o upravnoj stvari, već se mogu doneti i procesna rešenja ( odbacivanje žalbe, prigovora, obustavljanje postupka).

Bitno je i to što je usklađen način računanja rokova sa načinom računanja rokova u Zakonu o upravnim sporovima. Rokovi za izdavanje rešenja se sada računaju na dana, na  mesece i iznose 30 dana od dana pokretanja postupka kada se odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, odnosno 60 dana od pokretanja postupka kad se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, odnosno kada se sprovodi poseban ispitni postupak.

U delu pravna sredstva novinu predstavlja uvođenje prigovora. Prigovor je pravno sredstvo koje se može izjaviti protiv neispunjenja obaveza iz upravnog ugovora, preduzimanja i nepreduzimanja upravne radnje. Prigovor se izjavljuje subjektu koji je preduzeo upravno postupanje čija zakonitost se napada prigovorom.  Žalba predstavlja redovno pravno sredstvo. Odredbe koje regulišu žalbeni postupka su izmenjene tako da prvostepeni organ ako ne odbaci žalbu, ne poništi rešenje, niti udovolji žalbenom zahtevu, prosledi žalbu drugostepenom organu. Uvedena je i obaveza prvostepenog organa da uz žalbu, pored spisa predmeta, drugostepenom organu pošalje i svoj odgovor na žalbu. Pored novih razloga za pobijanje žalbe, Zakonom su propisani i slučajevi kada se žalba predaje drugostepenom a ne prvostepenom organu kao što je na primer u slučaju „ćutanje uprave“.

Kod „ćutanja uprave“ propisano je da raskidni  rok za podnošenje žalbe iznosi godinu dana od isteka roka za izdavanja rešenja. Posle proteka roka smatra se da je postupak okončan i da se žalba ne može podneti. Druga novina se ogleda u obavezi da drugostepeni organ sam odluči o upravnoj stvari u situaciji u kojoj prvostepeni organ ni nakon izjavljene žalbe zbog neizdavanja rešenja u zakonom predviđenom roku, ni nakon naloga drugostepenog organa da izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana, isto ne izda.

U delu „Posebni slučajevi uklanjanja i menjanja rešenja“ propisanu su sredstva vanredne upravne kontrole i to menjanje i poništavanje rešenja u vezi sa upravnim sporom, ponavljanje postupka, poništenje konačnog rešenja, ukidanje rešenja, poništenje, ukidanje ili menjanje pravnosnažnog rešenja po preporuci Zaštitnika građana.

Nadzor nad primenom zakona poveren je ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave.

Novi Zakon o opštem upravnom postupku uz pravilnu primenu odredbi zakona od strane subjekata doprineće efikasnosti postupka, delotvornom ostvarivanju javnog interesa i lakše i potpunije ostvarivanje i zaštitu zakonitosti i sloboda i prava građana i povećanje pravne sigurnosti.