I ako su jedni od osnovnih načela i ciljeva javnih nabavki – ekonomičnost, racionalna upotreba budžetskih sredstava i uštede u budžetu, odnosno „najveća vrednost za novac“, a isto se postiže obezbeđivanjem konkurencije i fer tržišne utakmice za sve ponuđače koji mogu da pruže usluge, izvedu radove, odnosno isporuče dobra tražena konkursnom dokumentacijom, i pored toga danas postoje naručioci koji primenjuju „lošu praksu“ i ograničavaju konkurenciju na određenim poslovima iz samo njima znanih razloga.
Propisivanjem oštrih dodatnih uslova koji nisu u logičкој vezi sa predmetom javne nabavke, vrši se diskriminacija ponuđača koji mogu na uspešan način da realizuju predmetnu javnu nabavku. Neki naručioci, i pored ukazivanja na propuste koje prave kroz zahteve za dodatnim razjašnjenjima konkursne dokumentacije, ostaju pri svojim stavovima, pri tome svesno kršeći odredbe Zakona o javnim nabavkama. Na taj način dovode ponuđače u situaciju da svoja prava zaštite jedino podnošenjem zahteva za zaštitu prava, a što svakako nije u interesu ni savesnih naručilaca, ni savesnih ponuđača, i što predstavlja krajnje sredstvo reakcije na uslove kojima se svesno ili nesvesno diskriminiše konkurencija.

U prilogu ovog teksta, kao primer loše prakse naručioca, možete pročitati drugi zahtev za dodatnim razjašnjenjima konkursne dokumentaciji, koji je kao izraz dobre volje da se pomogne naručiocu, usledio nakon prvog, i pri čemu je naručilac i posle njega ostao pri svom stavu da za javnu nabavku male vrednosti traži neprimerene dodatne uslove – 100 radnika i 150.000.000,00 RSD poslovnog prihoda u poslednje tri godine.

Zahtev za dodatnim pojašnjenjima konkursne dokumentacije broj 2

Odgovor naručioca