Skupština Srbija usvojila je Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne uprave (Sl. glasnik Republike Srbije br. 21/16.godine) čije se odredbe primenjuju od 1. decembra 2016. godine.

 Zakonom se uvode dužnosti koje predviđaju da službenik u okviru poslova svog radnog mesta, postupa u skladu sa zakonom, pravilima struke i kodeksom ponašanja, kao i da preduzima sve mere i radnje koje omogućavaju pravnim i fizičkim licima da ostvare svoja, zakonom i dugim propisom, garantovana prava i interese – član 30 Zakona.

Zakon predviđa dužnost službenika ili nameštenika obaveštavanja o sumnji postojanja korupcije i krivičnu, prekršajnu i disciplinsku odgovonost u slučaju ne prijavljivanja. Više »

Obaveštavamo Vas da je Uprava za javne nabavke na sajtu objavila nova mišljenja na stranici Dokumenti u delu “ Mišljenja i objašnjenja ”. Uprava je i ranije u želji da pomogne primenu nejasnih odredbi Zakona o javnim nabavkama u praksi, objavljivala mišljenja i objašnjenja koje su pomagala kako ponuđačima, tako i naručiocima u određenim slučajevima.
Među mišljenjima možete naći odgovore na aktuelna pitanja kao što su – Da li se ispunjenost dodatnih uslova za učešće može dokazivati preko podizvođača ili zajedno sa podizvođačem – Koliko maksimalno naručilac može da zahteva finansijski kapacitet u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke kao i na još mnoga druga pitanja.

Da bi ste ostali informisani o najnovijim dešavanjima i pitanjima data mišljenja i objašnjenja, pogledajte na sledećem linku Uprave za javne nabavke.

Članom 151. Stav 1. ZJN propisano je koji elementi čine obaveznu sadržinu zahteva za zaštitu prava, pa između ostalog takav status ima i potvrda o uplati takse iz člana 156. ovog zakona. Stavom 2 istog člana propisano je „ Ako podneti zahtev za zaštitu prava ne sadrži sve obavezne elemente iz člana 151.ZJN naručilac će ga odbaciti zaključkom.“

Međutim, iako  primena  Zakona o javnim nabavkama pri rešavanju po podnetim zahtevima treba da bude imperativnog karaktera, stav koji  Republička komisija zauzima je da se u slučaju nepostojanja nekog od obaveznih elemenata zahteva za zaštitu prava, u skladu sa odredbom člana 148. stav 5. ZJN, primenjuju odredbe Zakona o opštem upravno postupku. Više »

Zakon o inspekcijskom nadzoru stupio je na snagu 29. aprila 2015. godine, a primenjuje se istekom roka od 12 meseci od dana stupanja na snagu, odnosno od 30. aprila 2016. godine.

Iako zakon daje ovlašćenja inspektoru da prilikom inspekcijskog nadzora izriče određene mere, uloga inspekcija pre svega treba da bude preventivna, a ne usmerena na kažnjavanje privrednih subjekata, dok se represivne upravne mere i radnje preduzimaju samo kada se preventivnom merom ne može obezbediti postizanje cilja inspekcijskog nadzora.

Sadržina i priroda poslova, ovlašćenja i dužnosti inspekcije određeni su i omeđeni njenim delokrugom, sadržinom i prirodom oblasti nadzora. Inspekcija prikuplja podatke i prati i analizira stanje u oblasti inspekcijskog nadzora koja je u njenom delokrugu, i dužna je da postupa i po pojedinačnim zakonima iz oblasti koju kontroliše. U postupku vršenja inspekcijskog nadzora Više »

Uprava za javne nabavke, kao državni organ na čiji se rad i organizaciju primenjuju propisi o državnoj upravi, shodno članu 136. Zakona o javnim nabavkama obavlja brojne stručne poslove, u okviru svoje nadležnosti prvenstveno vrši nadzor nad primenom Zakona o javnim nabavkama. Prilikom vršenja nadzora Uprava je ta koja definiše rokove u kojima su naručioci i ponuđači dužni da dostave odgovarajuće podneske i informacije, a nasup rot tome njen rad i poštovanje rokova podleže nadzoru Vlade što je definisano u okviru Zakona o državnoj upravi. Odredbe Zakona o državnoj upravi obavezuju Upravu za javne nabavke da tumači primenu propisa iz njegovog delokruga. Shodno tome, dužna je kao organ državne uprave da u roku od 30 dana fizičkim ili pravnim licima da mišljenje o primeni određenih odredaba zakona i drugih opštih akata ( član 80. stav 1. i 2. Zakon o državnoj upravi). Ukoliko postoje pritužbe na rad Uprave Više »

Cilj ove zakonske odredbe jeste sprečavanje pojedinih ponuđača da ostvare prednost priikom pripremanja i podnošenja ponuda u odnosu na ostala zainteresovana lica, kao i očuvanje integriteta  postupka javne nabavke obezbeđivanjem poštovanja načela jednakosti i konkurencije među ponuđačima.

Članom 23. ZJN propisano je da lice koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova, i sa njim povezano lice ne može nastupati kao ponuđač ili kao podizvođač ponuđača, niti može sarađivati sa ponuđačima ili podizvođačima prilikom pripremanja ponude. U tom slučaju naručilac je dužan da odbije ponudu i da bez odlaganja obavesti nadležne državne organe.

Povreda integriteta postupka ne postoji ako ponudu podnese lice koje je učestvovalo u izradi projektne dokumentacije, Više »

Izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 68/15, u daljem tekstu: Zakon) pojam aktivno legitimisanog lica za podnošenje zahteva za zaštitu prava sada je u znatnoj meri izmenjen. Do stvarnog uticaja navedene izmene u konceptu aktivne legitmacije dolazi kod podnošenja zahteva za zaštitu prava nakon isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno nakon sprovedenog postupka otvaranja ponuda, kao i  donetih odluka kojima je okončana stručna ocena ponuda. U osnovi, suštinsko pitanje se odnosi na to da li se aktivna legitimacija vezuje za činjenicu da je podnosilac zahteva i podneo prihvatljivu ponudu, tj. da li ima interes da mu ugovor bude dodeljen (što znači da trećerangirani ponuđač nema pravo da ospori  prvorangiranog ponuđača ako ne ospori i drugorangiranog ponuđača).  Više »