Upravni spor se može pokrenuti protiv odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u roku od 30 dana od dana prijema odluke. Upravni spor može se pokrenuti i kada Republička komisija nije donela i dostavila odluku u rokovima predviđenim Zakonom o javnim nabavkama.

Postavlja se pitanje ko može pokrenuti, upravni spor odnosno ko ima aktivnu legitimaciju za pokretanje upravnog spora? Tužilac svakako može biti ponuđač, kao i sve druge stranke iz postupka zaštite prava (između ostalih i Uprava za javne nabavke, Državna revizorska institucija, javni pravobranilac  zatim nadležni javni tužilac i nadležno javno pravobranilaštvo kako je određeno čl. 11. Zakona o upravnim sporovima “Sl. glasnik RS”, br. 111/2009). Upravni sud je zauzeo stav da naručilac nije aktivno legitimisan na pokretanje upravnog spora. U rešenjima kojima je odbačena tužba naručioca zbog nedostatka aktivne legitimacije, sud je zauzeo stav da naručilac ne može biti tužilac u upravnom sporu iz razloga što je članom 11. Zakona o upravnim sporovima, propisano da tužilac u upravnom sporu može biti fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovan interes, kao i da državni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacija, deo privrednog društva sa ograničenom odgovornošću u pravnom prometu, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu pokrenuti upravni spor ako mogu da budu nosioci prava i obaveza o kojima se rešavalo u upravnom postupku.

Prema oceni  suda, organ vlasti koji rešava po podnetom zahtevu za zaštitu prava  protiv čije odluke je dozvoljeno izjavljivanje žalbe, ima procesni položaj prvostepenog upravnog organa, pa u toj, istoj, stvari nema pravni interes za podnošenje tužbe protiv osporenog rešenja. Ovo svakako predstavlja stvar tumačenja, te ovakav stav verovatno proističe iz toga da je naručilac već postupao po zahtevu, prethodno ispitujući zahtev za zaštitu prava.

Na osnovu odredaba Zakona o javnim nabavkama naručilac ima položaj prvostepenog organa u samo u slučaju kada rešenjem usvaja zahtev za zaštitu prava (član 153. stav 1. tačka 1. Zakona), ali isto tako naručilac nema položaj prvostepenog organa u slučaju kada dostavlja odgovor na zahtev za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke Republičkoj komisiji, koja će odlučiti o zahtevu za zaštitu prava (član 153. stav 1. tačka 2. navedenog Zakona), tj. tada Republička komisija ima položaj prvostepenog organa, jer zaista odlučuje o zahtevu. Republička komisija kao organ koji odlučuje o zahtevu za zaštitu prava nije nosilac prava i obaveza o kojima se rešavalo u upravnom postupku. Nosilac prava i obaveza iz ugovora o javnoj nabavci je naručilac i rešenjem Republičke komisije  može biti obavezan da ponudu određenog ponuđača oceni kao prihvatljivu, što može da ima i za posledicu i zaključenje ugovora koji nije povoljan za naručioca ili može biti obavezan da izmeni konkursnu dokumentaciju na način da njegova prava u postupku javne nabavke nisu zaštićena i da u realizaciji ugovora trpi štetne posledice.

Protiv rešenja Upravnog suda kojim je odbačena tužba naručioca zbog nedostatka aktivne legitimacije, naručioci mogu da izjave prigovor posebnom veću Upravnog suda u roku od 8 dana od dana prijema rešenja.   U cilju zaštite svojih prava i interesa naše mišljenje je da naručioci treba da podnesu prigovor posebnom veću Upravnog suda zbog pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Kao nosiocima prava i obaveza iz ugovora o javnoj nabavci, Zakon o upravnim sporovima daje im status tužioca i ovakvim stavom Upravnog suda onemogućena im je zaštita osnovnih prava, odnosno ocena zakonitosti upravnog akta pred nadležnim sudom.